Sve o Crkvenom Venčanju u Srbiji: Iskustva, Cene i Neophodni Saveti

Crkveno venčanje za mnoge parove predstavlja najvažniji i najsvečaniji deo stupanja u brak. To je trenutak obećanja pred Bogom, ali i pred licem zajednice. Međutim, organizacija ovog svetog čina često donosi brojna pitanja, nedoumice i izazove. Kroz prizmu brojnih iskustava mladenaca, možemo izvući korisne savete o svim aspektima crkvenog venčanja - od finansijskih očekivanja i papirologije do izbora crkve i samog toka ceremonije.

Finansijski aspekt: Koliko stvarno košta crkveno venčanje?

Jedno od najčešćih pitanja koje muči mladence jeste cena crkvenog venčanja. Iskustva pokazuju da se iznosi značajno razlikuju, u zavisnosti od više faktora.

Da li se venčavate u svojoj parohijskoj crkvi ili ne? Ovo je ključno pitanje. Venčanje u crkvi kojoj pripadate po mestu prebivališta (parohijskoj crkvi) je obično znatno povoljnije. Mladenci su iznosili cifre od 4.000 do 7.000 dinara za sam čin. Međutim, ukoliko izaberete crkvu koja vam nije parohijska, morate platiti takozvani "zakup" te crkve. Cene zakupa popularnih crkva u Beogradu (kao što su Ružica, Hram Svetog Save, Saborna crkva, Aleksandar Nevski) mogu se kretati od 5.000 pa čak i do 12.000 dinara i više.

Novac za sveštenika. Ovo je posebna stavka koja izaziva mnogo diskusija. Po tradiciji, mladenci svešteniku daju prilog "koliko mogu". Međutim, u praksi mnogi sveštenici imaju određena novčana očekivanja. Često se pominje iznos od 50 evra (oko 6.000 dinara) kao neka vrsta nezvanične "tarife". Postoje iskustva gde su sveštenici otvoreno tražili i 100-150 evra, posebno ako odlaze da venčaju u drugu crkvu. Važno je unapred se dogovoriti i pitati sveštenika kakva su njegova očekivanja. Nažalost, zabeleženi su i slučajevi gde je sveštenik naknadno tražio dodatni novac, što stvara neprijatan osećaj.

Takse za kumove. U nekim crkvama postoji običaj da i kumovi plate određenu taksu (na primer, po 2.000 dinara). U praksi, mnogi mladenci ovo plate umesto kumova kako ne bi opterećivali svoje svedoke. Ovo nije univerzalno pravilo i potrebno je proveriti u konkretnoj crkvi.

Oprema za venčanje. Pored taksi, mladenci su dužni da obezbede potrebne rekvizite: četiri sveće, platno (obično belo sa izvezenim krstom), vino i eventualno pehar ili čašu. Komplet za venčanje (4 sveće i platno) može se kupiti u crkvenim prodavnicama za oko 2.200 - 3.000 dinara. Čaša se može kupiti (cena od 600 dinara naviše) ili poneti od kuće. Neke crkve imaju svoju čašu, pa nije obavezna kupovina.

Crkveni hor. Angažovanje hora znatno uvećava svečanost ceremonije. Cena hora varira od crkve do crkve i zavisi od broja pevača. U manjim mestima hor može koštati 5.000 dinara, dok u većim gradovima i popularnim crkvama cena može biti 8.000, 10.000 dinara ili čak i više. Neki horovi naplaćuju i do 100 evra.

Ukupni troškovi se, prema iskustvima, kreću od 10.000-15.000 dinara za skromnije venčanje u parohijskoj crkvi, do 20.000-30.000 dinara i više za venčanje u popularnoj crkvi sa horom i svim dodatnim troškovima.

Neophodna dokumentacija i procedura

Pre samog venčanja, potrebno je obaviti određenu papirologiju i pripremiti dokumenta.

Krštenice. Potrebne su krštenice oba mladenca i oba kuma (svedoka). Krštenice se vade u crkvi gde ste kršteni. Neki sveštenici ih uzimaju samo "na uvid" i vraćaju ih, dok drugi zahtevaju da ostanu u crkvi. Ako se venčavate u istoj crkvi gde ste kršteni, ponekad nije potrebno vaditi ih ponovo. Ako je neko od mladenaca kršten u inostranstvu ili u drugoj pravoslavnoj crkvi (npr. katoličkoj, koja se priznaje), potrebno je obezbediti odgovarajuću potvrdu. U slučaju gde su crkvene knjige izgubljene (npr. tokom ratova), sveštenik može izdati krštenicu "na poverenje".

Potvrda o slobodnom bračnom stanju. Ovo je dokument koji potvrđuje da niste u braku. Obično ga izdaje sveštenik parohije prema mestu vašeg prebivališta.

Predbračni ispit (savetovanje). Pre venčanja, mladenci sa sveštenikom imaju razgovor koji se naziva predbračni ispit. To je prilika da se popriča o svetosti braka, a sveštenik prikupi osnovne podatke. Ovaj razgovor može biti dirljiv i dubok, ali i formalnost koja traje par minuta, zavisi od sveštenika. Neki sveštenici naplaćuju i ovaj razgovor (npr. 1.000 - 2.000 dinara), što je po mišljenju mnogih neprihvatljivo.

Molba za venčanje u drugoj crkvi. Ako se venčavate u crkvi koja nije mladoženjina parohijska, potrebno je pismeno odobrenje (blagoslov) od njegovog matičnog sveštenika. Ovo je često formalnost, ali postoje slučajevi gde sveštenici odbijaju da daju saglasnost ili je uslovljavaju dodatnom uplatom. U takvim situacijama, preporučuje se žalba nadležnom namesništvu ili eparhiji.

Izbor crkve i sveštenika

Pravilo je da mladence venčava sveštenik mladoženjine parohije (prema mestu prebivališta). Međutim, u praksi se često dešava da se parovi venčavaju u crkvi po svom izboru. U tom slučaju, mladoženjin sveštenik dolazi u tu drugu crkvu da obavi ceremoniju, što podrazumeva dodatne troškove (njegov prevoz i vreme).

Preporuka je da lično odete i popričate sa sveštenikom u crkvi koju ste izabrali. Razgovarajte o svim uslovima, cenama i očekivanjima. Obratite pažnju na njegov pristup. Iskustva su pokazala da sveštenici mogu biti divni, topli i puni razumevanja, ali i bezobrazni, nadrndani i isključivo fokusirani na novac. Ukoliko imate loš utisak, razmislite o promeni.

Venčanje u manastiru je posebno iskustvo. Manastiri imaju specifičnu atmosferu mirisa tamjana i molitve. Međutim, potrebno je poštovati strožija pravila ponašanja i odevanja (pokrivena ramena i decoltee, duge suknje). Cene su često niže, a nekada je venčanje i besplatno, uz prilog prema mogućnostima. Popularni su manastiri na Fruškoj gori i Vavedenje na Senjaku u Beogradu.

Kumovi (svedoci) - ko može i ko ne može?

U narodu se za svedoke na venčanju ustalio naziv "kumovi", iako se crkveno gledano radi o svedocima, a ne kumovstvu kao na krštenju.

Da li kum mora biti pravoslavne vere? Pravilo je da kum na pravoslavnom venčanju treba da bude pravoslavne vere i kršten. Međutim, pošto Pravoslavna crkva priznaje krštenje u Katoličkoj crkvi (i obrnuto), u praksi mnogi sveštenici dozvoljavaju da kum bude kršten u drugoj hrišćanskoj crkvi. Ovo zavisi od stava konkretnog sveštenika. Osoba koja nije krštena ne može biti kum.

Da li kršteni kum može biti kum na venčanju? Može. Kumstvo na krštenju i "kumstvo" na venčanju su dva različita duhovna srodstva. Nema prepreke da vam osoba koja vas je krstila bude i svedok na venčanju.

Da li krvni srodnik može biti kum? Tradicionalno se izbegava da kum bude bliski krvni srodnik (npr. brat, sestra, ujak), kako ne bi došlo do preplitanja krvnog i duhovnog srodstva. Međutim, u praksi se to često dešava, posebno u nekim krajevima. Sveštenik može, ali i ne mora, dozvoliti ovo.

Kada se ne može venčavati? Praznici i postovi

Crkva ima određena pravila o danima kada se ne obavlja tajna braka. To su pre svega dani velikih postova:

• Božićni post (15. novembar - 6. januar)
• Uskršnji (Veliki) post
• Petrovski (Apostolski) post
• Gospojinski post (1-28. avgusta)

Osim toga, ne venčava se u okviru jednodnevnih postova: sredom i petkom (ako nisu praznici), na Krstovdan i na Usekovanje glave Svetog Jovana.

Postoje i određena sujeverja koja nisu crkveno pravilo, ali ih ljudi poštuju. Na primer, mnogi izbegavaju venčanje na zadušnice (dan sećanja na preminule), iako crkveno gledano nema prepreke, posebno ako je ceremonija popodne. Takođe, ne venčava se u nedelju posle Uskrsa (Tomina nedelja).

Ako vam se svadba poklopi sa takvim danom, možete pisati molbu vladici za dozvolu, koja se obično odobrava uz obrazloženje.

Praktični saveti i iskustva sa ceremonije

Trajanje ceremonije: Venčanje sa horom traje u proseku 30 do 45 minuta. Bez hora može biti nešto kraće. Prilikom zakazivanja termina, crkve obično daju vremenski interval od sat vana, što je sasvim dovoljno.

Fotografisanje i snimanje: U većini crkvi i manastira je dozvoljeno fotografisanje i snimanje tokom ceremonije. Međutim, preporučuje se da se unapred pita za dozvolu, jer postoje izuzeci. Fotografi mogu biti i muškarci i žene, a obično se ne ulazi u oltar.

Tamjan: Ako imate alergiju ili slabu toleranciju na miris tamjana, možete zamoliti sveštenika da ga upotrebi u manjoj količini ili da ga uopšte ne koristi. Mnogi sveštenici su razumevajući po ovom pitanju.

Parkiranje: Za crkve u centrima gradova, parkiranje može biti veliki izazov. Razmislite o tome unapred i obavestite goste gde mogu da parkiraju. Neki angažuju parking servis da rezerviše mesta.

Šta sa svećama i platnom posle venčanja? Postoje različiti običaji. Neki mladenci ostave sveće da izgore u crkvi, drugi ih ponesu kući i upale na neki veliki crkveni praznik. Platno se čuva kao uspomena, a od njega se može sašiti jastučnica ili neki drugi predmet.

Crkveni razvod

Kada dođe do raspada braka, pored građanskog razvoda, vernici se suočavaju i sa pitanjem cr