Saveti za gajenje cveća: Rešavanje problema i pravilna nega

Gajenje cveća na terasi, balkonu ili u stanu često može biti izazovno, posebno za početnike. Pojave poput sušenja listova, napada štetočina ili slabog cvetanja mogu da zbune i obeshrabre. Međutim, uz malo znanja i strpljenja, većina problema se može uspešno rešiti. Ovaj članak će vam pomoći da shvatite osnovne principe nege i da prepoznate šta vašem cveću treba.

Zašto mi se cveće suši i žuti?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja među ljubiteljima biljaka. Razlozi mogu biti brojni, ali najčešći su prekomerno ili nedovoljno zalivanje i nagla promena uslova.

Biljke, kao i ljudi, doživljavaju stres kada se njihovo okruženje drastično promeni. Ako ste kupili biljku koja je u cvećari stajala u polusenci i odmah je izložili jakom direktnom suncu, listovi će verovatno "izgoriti" - postati braon i suvi. Uvek je najbolje biljku postepeno privikavati na novi intenzitet svetlosti tokom nekoliko dana.

Sušenje i žutilo listova često ukazuje na problem sa korenom. Prekomerno zalivanje dovodi do truleži korena, koji više ne može da usvaja hranu i vodu, što se na površini manifestuje kao sušenje biljke. S druge strane, previše suva zemlja takođe će uzrokovati venjenje i žutilo. Provera vlažnosti zemlje je ključna: zabosite prst oko 2 cm duboko u zemlju. Ako je suva, vreme je za zalivanje.

Muškatle: Balkonske kraljice koje vole pažnju

Muškatle su omiljene zbog bujnog i dugog cvetanja. Međutim, i one imaju svoje zahteve. Postoje različite vrste - visoće, grmolike, engleske - i svaka ima malo drugačije potrebe. Za balkon su često najpogodnije visoće sorte.

Visina terase nije problem za muškatle, one ne "bole" visina. Problem može nastati ako su izložene jakom vetru ili ako im je temperatura pala ispod +10°C. Tada mogu početi da gube cvetove i da izgledaju klonulo.

Za bujno cvetanje, muškatle je potrebno redovno prihranjivati. Pored komercijalnih đubriva, mnogi koriste prirodne pripravke. Jedan od najpoznatijih je rastvor joda: 1-2 kapi joda na 1 litru vode. Ovom smesom se zaliva jednom mesečno, direktno u zemlju, pazivši da ne dođe na listove i cvetove. Jod stimuliše cvetanje i jača biljku. Takođe, prihrana rastvorom kvasca i šećera (50g kvasca, kašika šećera, 5l vode) daje odlične rezultate, ali treba je koristiti umereno kako ne bi privukla štetočine.

Ako vam muškatle tokom vrućina prestanu da cvetaju, ne brinite. One najbolje napreduju u proleće i jesen, dok leti usporavaju rast. Važno je redovno uklanjati uvele cvetove kako bi se podstaklo stvaranje novih.

Magija prirodnih đubriva i zaštite

Umesto hemijskih proizvoda, mnogi cvećari preporučuju prirodna rešenja koja su bezbedna i jeftina.

• Đubrivo od koprive: Pola kilograma sveže koprive potopite u 1 litru vode. Ostavite da fermentira tri nedeľje, povremeno mešajući. Nakon toga, rastvor razblažite u odnosu 1:1 sa vodom i zalivajte biljke. Ova tečnost je bogata azotom i mineralima.
• Zaštita od štetočina (vaši, bubašvaba): Protiv biljnih vaši odlično deluje mešavina sode bikarbone i tečnog sapuna. Pomešajte 3 supene kašike sode, kašiku deterdženta i 10 litara vode. Dobro promešajte i obilno poprskajte biljke, posebno sa donje strane listova. Tretman ponovite za 7 dana.
• Protiv plamenjače i pepelnice: Slična smesa, sa dodatkom domaćeg mleka (3 kašike sode, 1l mleka, 10l vode), može preventivno da spreči ove gljivične bolesti.
• Kora banane i ljuske jaja: Usitnjena kora banane je izvor kalijuma, a samlevene ljuske jaja daju kalcijum. Možete ih umesati u zemlju ili napraviti tečno đubrivo kuvanjem.

Surfinije i petunije: Vodopije koje vole ravnotežu

Ove biljke su prave vodopije i zahtevaju često zalivanje, posebno u vrućim danima. Međutim, ključ je u ravnoteži: zemlja treba da bude vlažna, ali nikad blatnjava. Ako vam listovi požute i postanu mekani, to je znak prekomerne vlage i truleži korena. Ako biljka posle zalivanja momentalno "oživi", znači da je bila previše suva.

Da bi surfinije i petunije bile bujnije i da bi se više granale, potrebno je redovno šišati im vrhove. Ovo podstiče razvoj bočnih grana i formiranje gušćeg, cvatućeg žbuna. Takođe, obavezno uklanjajte uvele cvetove kako biljka ne bi trošila energiju na stvaranje semena.

Problem koji često napada ove biljke su biljne vaši i crveni pauk. Redovno pregledavajte donju stranu listova. Pored prirodnih sredstava, za teže napade možete koristiti insekticide kao što su Decis ili Actara. Preventivno prskanje blagim rastvorom sode bikarbone može pomoći.

Čuvanje cveća preko zime

Kako se približava hladnije doba, važno je znati koje biljke možete ostaviti napolju, a koje treba uneti.

Muškatle možete prezimiti na dva načina. Prvi je da ih unesete u svetlu i hladniju prostoriju (temperatura 10-15°C), redukujete zalivanje i tretirate ih kao sobne biljke - one će i zimi povremeno cvetati. Drugi, češći način, je zimski san. Muškatle se orezuju na visinu od 15-20 cm, unose u tamniji i hladniji prostor (podrum, šupa) i veoma retko zalivaju (jednom mesečno). U proleće se iznose, presađuju i podstiču na rast.

Lavanda i ruzmarin su višegodišnje trajnice koje mogu da prezimu napolju, posebno ako su u zemlji. Ako su u saksijama, zaštitite ih od jakog mraza omotavanjem saksije. Prkos (ledeni cvet) je jednogodišnja biljka, ali se sam poseje - seme pada u zemlju i nici sledeće proleće.

Bugenviliju (bogumilu) i dipladeniju obavezno treba uneti u topliju prostoriju pre prvih mrazeva.

Brzi odgovori na česta pitanja

Šta da radim sa krokusom (šafranom) koji sam iskopala?

Krokus se ne kopa iz zemlje najmanje tri godine. Ako ste ga već izvadili, a lukovica je čvrsta, pokušajte da je što pre vratite u zemlju. Žuto lišće je normalno na kraju ciklusa. Onaj koji cveta u proleće sadi se u jesen.

Kako da razmnožim ruzmarin i lavandu?

Oba cveća se lako razmnožavaju režnjevima. Odlomite mladu, zelenu grančicu dužine 10-15 cm, skinite par listića sa donjeg dela i zabadajte je direktno u vlažnu zemlju pomešanu sa peskom. Držite je u senci i redovno orošavajte. Koren će pustiti za nekoliko nedelja.

Zašto mi petunije rastu samo u visinu, a ne u širinu?

Petunijama i surfinijama treba šišati vrhove. Time se podstiče bokanje. Slobodno odsecajte duge izdanke da biste dobili gušću biljku.

Kako da se borim protiv puževa?

Najefikasniji način je mehaničko skupljanje noću. Možete postaviti klopke - posudice sa pivom ukopane u zemlju. Puževi će upasti u njih. Takođe, posute izdrobljene ljuske jaja oko biljaka će ih odvratiti.

Šta je sa spatifilumom kojem su vrhovi listova braon?

To je najčešće znak previše direktne sunčeve svetlosti ili suvog vazduha od grejanja. Sklonite ga sa direktnog sunca i redovno orošavajte listove. Braon vrhove možete zaštititi tako što ćete listove obrisati mekom krpom natopljenom u mešavinu vode i nekoliko kapi soka od limuna.

Zaključak: Posmatrajte i učite

Najvažniji savet u gajenju biljaka je da ih pažljivo posmatrate. One vam svojim izgledom govore šta im treba. Klonuli listovi najčešće traže vodu, mekani i žuti listovi upozoravaju na preteranu vlažnost, a izbledeli cvetovi mogu značiti potrebu za prihranom.

Ne bojte se eksperimentisati i učiti iz grešaka. Svaka sezona donosi nova iskustva. Koristite prirodne preparate, budite strpljivi i postepeno ćete stvoriti bujnu i cvetajuću oazu na svom balkonu ili u stanu. Srećno sa cvećem!