Kako Upisati i Završiti Psihologiju: Sve Što Treba da Znaš

Vida Radovanović 2026-02-22

Sveobuhvatan vodič za upis i studiranje psihologije u Srbiji. Prijemni ispit, priprema, težina studija, razlike između fakulteta, saveti studenata i perspektive zaposlenja.

Velika Odluka: Da li je Psihologija Pravi Izbor?

Mnogi srednjoškolci se suočavaju sa istom dilemom: medicina ili psihologija? Često se želi medicina zbog psihijatrije, ali tu postoji izazov - specijalizacija se ne može uvek birati po želji. Sa druge strane, psihologija nudi direktan put ka raznim oblastima ljudske psihe, ali i ovde postoje izazovi. Ako ste zatvoreniji i povučeni, ne dovodite to u pitanje kao prepreku. Mnogi uspešni psiholozi imaju introvertne crte, a empatija, sposobnost slušanja i analitički um su često važniji od ekstrovertnosti. Ključno je da vas oblast zaista interesuje i da ste spremni na dug i zahtevan rad.

Prijemni Ispit: Najveći Prag

Prijemni ispit na psihologiji obično se sastoji iz testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti. U Novom Sadu postoji i test sposobnosti (inteligencije). Ovo je glavni filter i izvor velike treme za mnoge kandidate.

Test Znanja iz Psihologije

Za pripremu je obavezna literatura koju propisuje fakultet. Za Beograd je to uglavnom knjiga Ljubomira Žiropađe, dok se za Novi Sad koristi udžbenik Rot i Radonjić. Najčešća greška je da se uči iz pogrešne knjige. Naučite celu knjigu, od korice do korice, uključujući fusnote, tabele i slike. Pitanja mogu biti veoma precizna, a česta su i "trik" pitanja gde se menja jedno slovo u nazivu (npr. "Krač & Krečfild" umesto "Kreč & Kračfild") kako bi se proverila pažljivost.

Primeri pitanja koja se mogu očekivati, bez obzira na modul, su: "Koji je najstariji deo mozga?", "Šta je uslovno izbegavanje?", "Koji naučnik je povezan sa teorijom socijalnog učenja?". Na kliničkom modulu mogu izložiti jedan slučaj i pitati: "Koji bi bio cilj psihološke procene? Koje tehnike biste koristili? Na kakve probleme biste naišli?" Ovo zahteva poznavanje psihodijagnostike, opšte psihopatologije i literature o mentalnom zdravlju.

Test Opšte Informisanosti (TOI)

Ovo je deo koji se najmanje može "naučiti" u klasičnom smislu. Testira opštu kulturu i informisanost stečenu tokom života. Korisno je:

Pratiti aktuelnosti (politika, sport, kultura, nauka).
Čitati enciklopedijske članke i kvizove (npr. Politikin Zabavnik).
Rešavati stare testove sa raznih fakulteta.

Plaćanje skupih priprema za TOI mnogi smatraju bacanjem novca, jer je nemoguće predvideti hiljade potencijalnih pitanja. Bolje je uložiti vreme u široko čitanje.

Test Sposobnosti (Inteligencije)

Prisutan u Novom Sadu, traje samo nekoliko minuta i sastoji se od brojčanih, prostornih i logičkih zadataka. Ključ je brzina i tačnost. Neki savetuju par časova vežbanja sličnih zadataka da se stekne osećaj za format.

Gde Upisati? Beograd, Novi Sad ili Niš?

Razlike postoje, ali je teško objektivno reći gde je "lakše" upisati, jer zavisi od konkurencije i vašeg predznanja.

Beograd (Filozofski fakultet): Najveća konkurencija (i preko 400 prijava za 88 mesta). Prijemni: test znanja + TOI. Smatra se vrlo zahtevnim i prestižnim.
Novi Sad (Filozofski fakultet): Prijemni: test znanja + TOI + test sposobnosti. Organizacija studija je 3+2 (osnovne + master).
Niš (Filozofski fakultet): Takođe visoka konkurencija. Prijemni je sličan beogradskom. Ima jaku katedru.

Važno je proveriti aktuelne informacije na sajtovima fakulteta, jer se uslovi mogu menjati. Mnogi savetuju da se prijaviš na fakultet u svom gradu ili onaj za koji imaš najbolje pripremljenu literaturu.

Težina Studija: Šta Vas Zaista Čeka?

Jednoglasni su utisci studenata: psihologija je zahtevna i iziskuje konstantan rad. Nije dovoljno biti "kampanjac". Prva godina može biti šok sa predmetima kao što su Metodologija, Statistika, Opažanje i Fiziologija. Druga godina, sa Psihometrijom, se često pominje kao posebno naporna.

Medjutim, svi se slažu u jednome: ako to volite, isplati se. Kada učite nešto što vas duboko zanima, čak i najdosadniji predmeti postanu podnošljivi. Ključ uspeha leži u organizaciji, redovnom učenju i dobrom rasporedu prioriteta. Mnogi studenti uspevaju da kombinuju studije sa volontiranjem, sportom ili drugim aktivnostima, ali to zahteva disciplinu.

Od treće godine, kada se biraju izborni predmeti (npr. klinički, razvojni, radni), studije postaju znatno zanimljivije i primenjivije.

Praksa i Buduće Perspektive

Tokom studija, posebno na masteru, obavlja se obavezna praksa (npr. u klinikama, školama, centrima). Ovo je neprocenjivo iskustvo za sticanje veština.

Što se tiče zaposlenja, situacija je izazovna. Samo sa završenim osnovnim studijama (diplomirani psiholog) mogućnosti su ograničene (asistenstke pozicije u istraživanjima). Za većinu poslova u struci (školski psiholog, psiholog u ljudskim resursima, klinički psiholog) neophodan je master diplomski studija. Za klinički rad su često potrebne i dodatne specijalističke studije.

Iako su plate u državnom sektoru često niske, postoji sve veća svest o važnosti mentalnog zdravlja, što otvara nove mogućnosti u privatnoj praksi, savetovalištima, korporacijama i NGO sektoru. Usavršavanje, dodatne edukacije i sticanje licence su ključni za uspešnu karijeru.

Česta Pitanja i Zabrinutosti

Da li mogu da se prebacim sa drugog fakulteta na psihologiju?

Teoretski da, ali je u praksi veoma teško. Obično se mora polagati prijemni ispit ponovo i počinjati od prve godine. Priznavanje nekih ispita (npr. Fiziologije sa medicine) je moguće, ali retko.

Da li je moguće studirati i raditi?

Veoma teško. Na državnim fakultetima ne postoji večernja ili vikend nastava. Predavanja i vežbe su raspoređeni tokom celog dana, a prisustvo na vežbama je obavezno. Za zaposlene su možda povoljnije opcije studije na daljinu na nekim privatnim fakultetima.

Šta ako ne upadnem?

Postoji više opcija: ponoviti prijemni naredne godine (uz dobrovoljno ispisivanje sa trenutnog fakulteta, što može uticati na gubitak prava na budžet), upisati srodan smer (npr. Pedagogiju, Andragogiju) i kasnije pokušati prebacivanje, ili upisati privatni fakultet. Ne odustajte od želje ako prvi pokušaj ne uspe. Mnogi su upisali iz drugog ili trećeg pokušaja.

Zlatni Saveti od Starijih Kolega

Naučite tačno iz knjige koju fakultet traži. Nemojte improvizovati.
Za TOI, budite radoznali tokom cele godine. Čitajte, gledajte dokumentarce, pratikte vesti.
Na prijemnom ostanite smireni. Panika je najveći neprijatelj.
Kad krenu studije, učite redovno. Nemojte ostavljati sve za ispitni rok.
Koristite sve resurse: predavanja (posebno kod zahtevnih profesora), vežbe, studentske grupe, biblioteku.
Povežite se sa kolegama. Podrška i razmena informacija su neprocenjive.
Verujte u sebe i svoju motivaciju. Ako psihologija zaista jeste vaš poziv, sve prepreke se mogu savladati.

Zaključak

Put ka diplomiranju psihologa je izazovan, ali i izuzetno ispunjavajući. Zahteva upornost, ljubav prema učenju o ljudskom umu i spremnost na dugoročan rad. Dobro pripremljen prijemni ispit je prvi korak. Nakon toga, organizacija, istrajnost i strast će vas odvesti do cilja. Bez obzira na sve priče o težini, studenti koji zavole ovu nauku često kažu da se nisu pokajali što su je odabrali. Upoznavanje sa mehanizmima ljudskog ponašanja, osećanja i mišljenja je putovanje koje menja i vas same, pružajući vam alate ne samo za pomoć drugima, već i za dublje razumevanje sebe i sveta oko vas.

Pažljivo razmislite, pripremite se temeljno i krenite hrabro. Vaša psihološka praksa i znanje mogu jednog dana biti svetionik za nekoga u mraku.